Zdravlje krvnih sudova je tema koja izaziva ogromno interesovanje u Srbiji kao i u svetu uopšte. Kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po oboljevanju od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Vaskularne bolesti su se našle u fokusu problema naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca.

Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na dramatične promene i uslove u kojima živimo. Stres , loša ishrana, mnogo loših informacija, fizička neaktivnost, pušenje uzimaju svoj danak pa su redovni, neinvazivni pregledi unutrašnjosti velikih krvnih sudova postali uslov za zdrav i dug život. Kardiovaskularne bolesti u Srbiji nažalost, spadaju u crnu statistiku, i po oboljevanju od ovih bolesti i lošim ishodima smo pri vrhu u Evropi. Vaskularne bolesti su se našle u fokusu problema naše populacije iz nekoliko razloga. Prvo zato što živimo u veoma turbulentnim i teškim vremenima a odnos simpatikusa i parasimpatikusa se naročito izražava na nivou krvnih sudova i srca. Unutrašnjost srca i krvnih sudova je posebno osetljiva, osetljivija nego drugi organi na ove promene. Tu mislimo na stres, lošu ishranu, puno loših informacija, pušenje, fizičku neaktivnost i to sve dovodi do eksplozije vaskularnih bolesti.

Suština je da bi trebalo posle 50-e godine jednom godišnje doći kod vaskularnog hirurga i napraviti elementarne ultrazvučne preglede koji se zovu kolor dupleks ultrasonografija, pre svega karotidnih arterija, zatim aorte, arterija koje ishranjuju donje ekstremitete, dubokih vena i površnih vena i to bi bio neki dijagnostički optimum da se stekne slika o cirkulatornom sistemu. To sve deluje kao da je to mnogo, ali to su tri ultrazvučna pregleda koja se završe za 20 minuta i dobije se jedna jasna slika.

Simptomi oboljenja vaskularnog sistema su vrlo različiti jer faktički svi naši organi imaju svoje krvne sudove i kada oni ne rade kako treba onda imamo određene simptome na određenim organima. Grubo rečeno, nedovoljna ishranjenost mozga dovodi na početku do vrtoglavica i nesvestica, nedovoljna ishranjenost donjih ekstremiteta dovodi do bolova, grčeva u mišićima prilikom hoda, nedovoljna ishranjenost bubrega dovodi do hipertenzije i do zadržavanja loših metabolita u organizmu. Pomenute tegobe su prvi znaci da obavezno treba proveriti cirkulaciju ali i ako se simptomi ne jave, nakon 50-e godine treba uraditi takozvane ultrazvučne skrining preglede koji će nas upozoriti na postojanje tegoba.

Dobra vaskularna dijagnostika treba da bude brza, bezbolna, jeftina, ali i pouzdana, i sveobuhvatna Mi se trudimo da integrišemo dijagnostičke metode. Napravili smo sistem u kome imamo jednu kružnu dijagnostiku. Ona je ciljana i brza. Nekome je, recimo potreban ultrazvuk karotida, nekome bubrežnih arterija a onda posle toga kada već imamo preliminarni nalaz kliničkog pregleda vaskularnog hirurga, imamo laboratorijske nalaze i ultrazvučnu dijagnostiku koja nam je potvrdila da postoji problem na nekoj arteriji, onda ciljano radimo multislajs skener i to sve se trudimo da bude urađeno u roku od 2 sata. Najveći problem je što multislajsna dijagnostika zahteva elektronsku rekonstrukciju te višedimenzionalne slike i to traži sat i po do dva očitavanja snimka, što se u narodu kaže, da to vreme iskoristimo da se tada urade neka dodatna ispitivanja u smislu biohemijskih parametara ili pregledi urina, šta god je potrebno. Brza i bezbolna dijagnostika je važna za pravovremeno lečenje urgentnih stanja. I drugo, imamo veliki broj pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti i iz zemalja u regionu. To su pacijenti koji su se sa mukom organizovali da dođu i zato je potrebno da budu pažljivo dijagnostički rešeni u toku jednog dana.

Obično se počinje sa preventivnim lekovima. To su dve grupe lekova. Prvu grupu čine statini i drugi lekovi koji regulišu lipidni status, drugo su antitrombocitni lekovi koji sprečavaju naglu progresiju suženja zbog lepljenja trombocita na neravnim površinama aterosklerotičnih plakova a ako suženje pređe preko 65 odsto lumena arterije koja ishranjuje mozak i slično tome, na arterijama koje ishranjuju donje ekstremitete ili bubrege onda je potrebno da se proveri na koji način je najbolje da napravimo takozvanu revaskularizaciju.

Danas imamo takozvane minimalno invazivne metode i otvorene metode, odnosno pravu hirurgiju. Minimalno invazivne su endovaskularne intervencije. To su moderne metode koje nam omogućavaju da se intervencija uradi u toku jednog dana i da istog dana pacijent bude kod kuće. To je takozvana endovaskularna dilatacija arterije ili dilatacija sa implantacijom stenta koji je u stvari jedna fina metalna mrežasta opruga koja čini da se na duge staze očuva rezultat dilatacije. Pristupa se mestu koje je problematično tako što se iz jedne udaljene arterije kateterom koji na vrhu ima balon, dođe do mesta koje zahteva intervenciju i onda pod kontrolom rentgena uradi se naduvavanje balona pod pritiskom od dve atmosfere koji otvori tu suženu arteriju i po potrebi se nakon toga stavi dodatno stent ili ne. To se radi pod uslovom da je arterija sužena ili obolela, ali još uvek prohodna. Ako arterija više nije prohodna i potpuno zakrčena onda nije moguće i nema smisla to raditi nego se rade bajpas rekonstrukcije, trombektomija ili trombendakterektomija.

Vaskularne intervencije su vrlo jednostavne, ali moraju biti perfektno urađene. Arterija se otvori, očisti se iznutra i vrati se sve na svoje mesto. Rekonstrukcija karotidne arterije je ranije rađena tradicionalno tako što je karotida otvarana uzdužno, što je otvaralo mnoge probleme. Ako se arterija otvori poprečno, elipsoidno a to smo mi uveli i publikovali, onda se smanjuje učestalost komplikacija i dužina trajanja zatvaranja cirkulacije. Ovu metodu sam uveo pre 15 godina i postala je opšteprihvaćena pa se one tradicionalne metode više i ne rade. Moderna vaskularna hirurgija je do tehničkog savršenstva dovela operacije na krvnim sudovima koje dovode krv do mozga, operacije na aorti naročito abdominalnoj zbog aneurizmatske bolesti ili ateroskleroze, bajpas procedure na arterijama nogu zbog lečenja i prevencije gangrene, rekonstrukcije velikih venskih krvnih sudova. Novi minimalno invazivni zahvati koji podrazumevaju upotrebu radiofrekventne energije i lasera za lečenje varikozno promenjenih vena su napravili veliku revoluciju. Više nema velikih rezova, šavova, skidanja konaca. Vena se uopšte ne vadi, nego se ona samo zatvara potkožno i kasnije dolazi do njenog resorbovanja u potkožnom tkivu pa nema potrebe za nepotrebnim intervencijama, a estetski rezultat je optimalan.

Sintagma „podmlađivanje mozga“ je odjeknula kad sam je prvi put izgovorio i naišla na mnogo pozitivnih reakcija, zato što je suštinski tačna. Popravljajući ishranjenost mozga, osim što sprečavano moždani udar, takođe pružamo šansu mozgu da se podmladi i regeneriše. Svedoci smo jedne eksplozije estetskih i antiejdžing zahvata koji su ponekad nepotrebni ali nekad i groteskni. Sad je moderno biti mlad i lepo izgledati pa sam ja razmišljao da li zaista shvatamo značaj mogućnosti da nekome popravimo cirkulaciju u mozgu i „podmladimo mozak“, jer mi ne samo što tako sprečavamo moždani udar, mi sprečavamo i vaskularnu demenciju zbog toga što mozak na duge staze bude dobro ishranjen. Ali , zanemarujemo još jednu stvar – mozak je jedan složen regulatorni centar. Mozak ima hipofizu i epifizu, koje proizvode regulatorne hormone. Ako neko živi sa 10 odsto ishranjenosti mozga, pa to znači da njemu ni hipofiza ne funkcioniše. Onda čitav hormonski i metabolički status nije dobar niti harmoničan. Popravljajući cirkulaciju u mozgu kroz jednostavne karotidne rekonstruktivne intervencije mi postižemo i taj efekat metaboličkog podmlađivanja organizma. Kada regulišete hormonski status, metabolizam se ubrza. Problem je što mozak dugo ćuti i trpi svoju neuhranjenost zato što mozak nema receptore koji reaguju na nedovoljnu ishranjenost. Srce ima receptore koji ukazuju na to da srčani mišić nije dovoljno ishranjen. Taj bol se zove angina pektoris. Mozak to nema. Ti ljudi trpe i mozak se prilagođava i reaguje kada više zaista ne može da funkcioniše. Onda se javljaju prvi simptomi. To su nesvestice i vrtoglavice. Ali , nažalost, često u nekih 60 odsto slučajeva prvi simptom bude moždani udar. A ti pacijenti neretko nisu imali prve simptome u vidu nesvestice, jer bi se oni lečili. Zato je karotidna stenoza poseban problem jer je skrivena, ne daje tegobe, nema simptoma.Treba imati na umu: dva su sliva koja hrane mozak, jedan je karotidni, drugi vertebralni, ili sistem ishrane tzv. zadnjeg i malog mozga. Vertebralne arterije se pri pregledu karotidnih arterija, zato uvek rutinski proveravaju i mogu da se poprave, ako je neophodno i endovaskularnim i vaskularnim zahvatima ali i farmakološki. Vertebralne arterije prolaze kroz kičmene pršljenove i one mogu da budu komprimirane od strane nekih reumatoloških procesa. Ali to je ređe nego karotidna problematika.

Primena genetske dijagnostike spada u budućnost medicine, a ta budućnost je počela. Moderan vaskularni doktor odnosno angiolog i vaskularni hirurg bi morali da koriste analizu genoma u donošenju odluka oko te vrste preventive, ali i terapije vaskularnih bolesti. Grubo rečeno, kad uradimo analizu genoma mi već znamo kojih su to petnaestak ili dvadesetak gena koji su odgovorni za razvoj ateroskleroze, koji geni za razvoj dijabeta, gojaznosti, metaboličkog sindroma. Kad se to ukrsti dođete do podataka koje su to osobe ugrožene i moraju da obrate pažnju na promenu stila života, lečenje lipidnog statusa, hipertenzije i izbegavanje faktora rizika. Besmisleno je nekome davati lek i verovati da on deluje a pacijent u stvari nema receptore da bi taj lek bio koristan. Genetske analize nam lako otkrivaju tzv. Non respondere , ili pacijente koji ne reaguju na standardnu medikamentoznu terapiju. Genetske analize su važne u lečenju oboljenja vena. Postoje porodice u kojima su proširene vene nasledne. A postoje i osobe koje iz čista mira dobijaju venske tromboze, jer nije problem uvek samo u venskom zidu koji može da pokrene trombozu nego i u tome što postoje osobe sa predestiniranom sklonošću da razviju trombozu. To je nekad povezano sa trudnoćom, porođajem a smatra se da jedna trećina žena ima proširene vene, a od toga polovina ima tromboze koje mogu da budu posebno značajne ako zahvataju duboke vene.