Ђорђе Радак
• Општи и васкуларни хирург;
• Редовни професор хирургије на Медицинском факултету Универзитета у Београду;
• Директор Клинике за хирургију Еуромедик, Београд;
• Шеф катедре за васкуларну хирургију са ангиологијом на Медицинском факултету у Београду 203-2019
Рођен је у Вршцу 31. јула 1956.
Медицински факултет у Београду je завршио са просечном оценом 9,70.
Усавршавао се као млади хирург, добитник стипендије Немачке владе (DAAD), код чувеног Prof. Vollmar-а. Стечена знања је уградио у развој Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, где је окупио и мотивисао групу младих хирурга са научним амбицијама.
Ђ. Радак изведе годишње око 600 васкуларних операција, а тим који је формирао годишње уради око 2.000 артеријских реконструкција и око 300 ендоваскуларних интервенција, са резултатима на нивоу великих светских центара.
Специјализацију из опште хирургије (1986), као и ужу специјализацију из васкуларне хирургије (2002) завршио је са одликом. Магистрирао је и докторирао на експерименталној атерогенези. Прошао је успешно кроз сва наставна звања, од демонстратора анатомије до редовног професора хирургије.
Ђорђе Радак је највеће интересовање стручне јавности изазвао увођењем
• Еверзионе ендартеректомије каротидних артерија (1993), као револуционарно нове методе, пролазећи кроз фазу раног скептицизма околине до потпуног прихватања и највеће серије операција у Европи (преко 15.000).
• Увео је нове методе у области реконструкција супрааорталних грана и вертебралне артерије.
• Развио нове приступе у хирургији анеуризматске болести аорте.
• Учествовао је у првим трансплантацијама јетре и панкреаса.
• Покренуо је модерну ендоваскуларну хирургију (уградња стент-графта због анеуризме торакалне аорте, 2004 и прве “хибрид“ процедуре у лечењу мултиплих лезија супрааорталних и периферних артерија (2013) применом ендоваскуларне у кoмбинацији са отвореном васкуларном хирургијом.
• Дизајнирао је и увео у свакодневну употребу Базу података за проспективно праћење резултата лечења.
Био је ментор за преко 30 магистеријума, докторских дисертација и радова уже специјализације.
Практично је обучио више од 60 васкуларних хирурга из земље и иностранства.
Ђ. Радак је главни истраживач у многим националним и међународним пројектима. Reviewer је у Journal of Vascular Surgery, Angiology и другим часописима са високим импакт фактором.
Био је продекан Медицинског факултета у Београду (2002).
Публиковао је више од 940 радова. База Scopus приказује више од 200 радова публикованих у целини у часописима са импакт фактором. Објавио је 105 поглавља у међународним књигама и домаћим монографијама. Уредник је у 8 књига. Једини је аутор 3 књиге које су специјализанти хирургије прихватали као "букваре" хируршке технике:
• "Хируршки приступи артеријама",
• "Реваскуларизација мозга" и
• "Каротидна хирургија".
У бази података Science Citation Index и Web of Science пронађено је више од 1900 цитата (уз 1307 "on behalf" цитата), а у бази Scopus преко 950 цитата. Хиршов индекс (h–index) је 17.
Публиковао је иновативне научне радове покушавајући да резултате добре хирургије оплемени базичним истраживањима, да превенира компликације и приближи се третирању геномских, протеомских и метаболичких узрока атеросклерозе и анеуризматске болести.
• Био је члан управног борда у European Society for Vascular and Endovascular Surgery, до 2006. и International Union of Angiology (IUA), од 2002.
• Председник Секције за ангиологију и васкуларну хирургију Српског лекарског друштва је био од 2002.
• Редовни је члан Академије медицинских наука СЛД и
• члан Научног већа Академије.
• Актуелни је председник Удружења за васкуларну медицину Србије.
• За дописног члана САНУ изабран је 5. новембра 2009, а за редовног 2015.